Iz astrološke prakse – ko smo mi?

PRIRODA ILUZIJE

Šta biste rekli gledajući ovu sliku? Deluje vam kao da je živa, zar ne?  Kreće se poput talasa i pored toga što znamo da je to nemoguće. Ako se slažete sa ovim to znači da ste i vi podlegli optičkoj varki. Vidite nešto što zapravo ne postoji.

Optička varka i iluzija su jedno te isto, označavaju ono čega zapravo nema. Na neki čudan način to nešto je ipak tu, poput pokreta koje vidimo na slici. Ovo možda deluje zbunjujuće, ali zapravo je vrlo jednostavno.

Voleo bih da kažem nekoliko reči o samoj iluziji, pošto konfuzija i čitava filozofija stoji u pozadini ove reči.

Iluzija ne znači da nešto ne postoji, već da to nešto nije postojano i čvrsto određeno. Ista stvar u jednom trenutku deluje na jedan način, a u sledećem na potpuno drugačiji. Sve se konstantno menja, ”teče” i upravo kroz tu promenu život nastaje, održava se i nestaje, odnosno menja oblik.

Ako pogledate kocku napravljenu od drveta videćete da je ona čvrsta, ima težinu i masu. Ako uzmete dovoljno snažan mikroskop i pogledate ponovo u kocku da li ćete je videti? Nećete jer će vas mikroskop uvesti u jedan potpuno drugačiji svet u kome važi drugačiji zakoni.

Dakle, da li je iluzija stvarna? Jeste, ali samo onoliko koliko mi želimo da ona bude stvarna! Možemo potpuno odbaciti ono što smo saznali kada smo pogledali u kocku uz pomoć mikroskopa, dok sa druge strane možemo usvojiti stečeno znanje. Ako ga usvojimo znači da sagledavamo širu sliku kocke i postali smo svesni nečeg što do tada nismo znali. Postali smo svesni još jedne dimenzije postojanja.

Sve zavisi od toga kako posmatramo stvari. Ako se čvrsto vežemo za određeno ubeđenje u koje smo iz nekog razloga uvereni da je istinito, neminovno ćemo završiti u iluziji čudeći se svemu što izgleda drugačije. Naša slika govori o tome kako se um može lako zbuniti kada naiđe na kontradiktornost.

ASTROLOGIJA U PRAKSI

U astrološkoj praksi često se srećem sa iluzijom u kojoj ljudi žive potpuno nesvesno. Postoji određeno uverenje po kojem se živi, a sve izvan tog uverenja je čudno, neobično i nestvarno. Zbog takvog stava, pre ili kasnije, dođe se u situaciju u kojoj se ne zna šta se može uraditi sa problemom koji postoji. Šta god da se uradi problem ”tvrdoglavo” i ”uporno” zagorčava život. Kao i uvek teoriju je najbolje objasniti na praktičnom primeru.

Na konsultaciju je došla jedna devojka koja je imala problem da ostvari kvalitetnu emotivnu vezu. Kako je sama rekla imala je momke koji su bili agresivni. Agresivnost nisu pokazivali odmah, već posle nekoliko meseci od samog ulaska u vezu. Trpela je fizičko, emotivno i seksualno maltretiranje.

U ženskom horoskopu sam najčešće nailazio na položaj Marsa u Raku, kao i na položaj vladara pete kuće (ljubav) u kvadratu sa Marsom, koji su upravo dovodili do ovakvih događanja. Ova devojka imala je oba ova aspekta. Ona je pri tome imala i Veneru u Ovnu, što ovu sliku može samo još dodatno obojiti snažnim strastima, svađama i fizičkim sukobima.

Pitao sam je da li je imala momke koji nisu bili agresivni prema njoj. Odgovorila je da je imala, ali da ni te veze nisu bile uspešne. Po njoj oni nisu bili muškarci kakve je ona htela, tako da je ona vremenom postajala agresivna prema njima.

Njene reči su mi privukle pažnju, tako da sam morao promeniti tok konsultacije. Pokušao sam da je navedem da priča što više o sebi kroz pitanja koja sam joj postavljao. Želeo sam da pravi paralele između veza u kojima je ona bila žrtva i onih veza u kojima je ona bila agresivna prema momcima. Bilo mi je jasno šta se dešava, ali morao sam nju navesti da poveže stvari kroz koje je prošla.

Imala je problem da priča o nekim stvarima koje su na nju ostavile veliku traumu. Međutim, kada je pričala o agresivnosti koju je pokazivala prema svojim partnerima imala je blagi osmeh na licu!

Na kraju konsultacije desilo se nešto što nisam očekivao. Iskreno, nisam očekivao da će tako jasno i brzo povezati stvari, jer je za takve uvide najčešće potrebno određeno vreme. Rekla je, sa velikim osmehom na licu, da bi ona verovatno radila ženama isto ono što su njoj radili agresivni partneri, kada bi bila muško!

Njen osmeh nije govorio o pakosti niti o bilo čemu sličnom, već o nečemu što se nekako samo po sebi podrazumeva.

Ova devojka je živela u dubokom uverenju, takoreći u iluziji, da je ona žrtva agresivnih muškaraca. Nije shvatala da svi ti muškarci zapravo predstavljaju nju. Oni su bili njeno ogledalo u kojem se ogledala. Njena vlastita ubeđenja su joj rekla da je ona žrtva, a u stvari je ona bila agresor. Maštanja o princu na belom konju nisu joj pomogla, već su je još samo dublje gurnula u samozavaravanje.

Šta još reći za kraj… Da li slika sa početka teksta deluje da se kreće ili zapravo miruje? Da li je ova devojka bila sitna i nežna ili je zapravo bila agresivna i divlja? Priroda iluzije nam kaže da neke stvari ne vidimo onakve kakve one zapravo jesu, pošto sami stvaramo istinu u koju želimo da poverujemo.