Mesec

Kada Mesec izlazi,

more prekriva zemlju,

a srce se oseća

otok u beskraju.

Federiko Garsija Lorka

Mesec je planeta koja zbog svoje blizine i uticaja najviše privlači pažnju ljudi. Posmatrajući Mesec, često otplovimo u neko potpuno drugačije, bezbrižno vreme, gde nam sve izgleda kao da je od snova satkano.

Kada se osećamo povređeno, nesigurno, uplašeno ili ugroženo, zapravo nas Mesec upozorava da je naše biće izloženo opasnosti. Mesecom osećamo svet oko sebe. Mesecom osećamo zadovoljstvo ili bol. Mesecom osećamo ljubav ili mržnju. Mesec je ono naše unutrašnje biće koje nas podseća da godine nisu važne, jer svi smo mi u suštini deca. Mesec je tu da brine o nama. On je nešto poput božanske majke.

Da bismo u potpunosti razumeli Mesec, moramo razumeti Sunce, koje predstavlja božanskog oca. O Suncu ću posebno pisati.

U svakodnevnom životu se susrećemo sa izrazom da su oči ogledalo duše. Iza očiju naravno stoje Mesec i Sunce. Sunce koje govori o našoj volji i snazi, dok Mesec govori o našoj intuiciji i osećanjima.

Postoji uvreženo mišljenje da mislimo svojom glavom. Ako je to tako, onda smo u velikom problemu.

Glava sama po sebi ne može da misli i da donosi odluke. Glava obrađuje informacije, a oštar, prodoran intelekt je u stanju da razume i praktično primeni stvari koje bi nekima izgledale kao pravo čudo.

Pogledajte nekoliko decenija u nazad i pokušajte da zamislite sebe kako objašnjavate nekoj osobi savremenu tehniku i tehnologiju. Ima li bi ste velikih problema u tome.

Intelekt ne može da oseti, da razume stvari na jednom dubljem nivou. Mesec je taj koji oseća i razume. Intelekt je je taj koji će naći rešenje za neki problem ili poduhvat, ali Mesec će znati kako rešenje treba da se primeni. Samo sa Mesecom možemo znati šta bi bilo mudro uraditi, a šta bi trebalo izbegavati.

Mi zapravo mislimo celim svojim bićem, svojim Mesecom. To je onaj poznati osećaj koji imamo u grudima, a koji se javlja kada intuitivno znamo šta treba da uradimo. Ako počemo intelektualno da preispitujemo taj osećaj samo ćemo napraviti problem. Mesec zna najbolje.

Ako slušamo taj unutrašnji glas nikada nećemo imati problema. Možemo donositi odluke koje drugima deluju u suprotnosti sa zdravim razumom, ali u sebi znamo da je ta odluka najbolja za nas.

To je još jedna od zamki koje leže u izreci da treba misliti svojom glavom. Od detinjstva drugi misle umesto nas, uče nas nekim izmišljenim pravilima i sputavaju naše biće da se slobodno izrazi. Otuda često kažemo da nas duša, Mesec, boli. To je zasto što smo sputani da se slobodno izrazimo. Osećanja i svest su ugušeni.

Mesec je naša individualnost. Uz Mesec osećamo vlastiti svet u sebi, koji zatim želimo da živimo praktično u svakodnevnom životu.

Kada smo srećni imamo osećaj kao da ćemo poleteti. U stomaku osećamo ”leptire” koji dolaze od našeg unutrašnjeg Sunca zbog kojeg bi se vinuli visoko. To je tako poznati osećaj zadovoljstva, vatre koja nas pokreće. Iz grudi dolazi nešto drugačiji osećaj. Osećamo se ispunjeno, mirno i reći ćemo da nam je duša, Mesec, puna. Kao da u grudima teče mirna reka hraneći nas bujnošću života.

Mesec nam daje osećaj blaženstva i zaštite, slično majci koja brine o svom detetu. Jača nas i hrani iznutra. Mesec nas čini prilagodljivim da poput vode možemo zaobići prepreku i nastaviti da tečemo. Uz Mesec uživamo i radujemo se životu. Najveći dar duše, odnosno Meseca, je da osetimo lepotu i ljubav u sebi i drugima.

Mesec takođe govori o našim snovima i sećanjima koje nosimo iz ovog ili iz nekog od prethodnih života. Takođe kroz Mesec žive i naši preci. Svi oni kojih se sećamo, svi oni koje znamo samo iz priča, kao i svi oni koji su živeli toliko davno da im je danas i ime zaboravljeno.

Svi oni žive kroz naš Mesec, prenoseći nam svoju energiju. Mesec ništa ne baca, on sve skuplja i pamti bilo to dobro ili lose.

Često se desi da treba obratiti pažnju na položaj Meseca u natalnoj karti ako neko ima puno problema u životu. Poželjno je poznavati porodično stablo, osobine predaka, kakvi su bili kao ljudi sa svim vrlinama i manama.

Nije redak slučaj da se praktično žive neostvarene želje predaka, da se pojavljuju neka osećanja ili emocije koje nikako ne možemo da povežemo sa vlastitom dušom.

Kako Mesec predstavlja kolektivno nesvesno nije neobično da se oseti unutrašnji nemir i razdor. Kao da se preci svađaju. Jedni žele jedno, drugi nešto drugo, a mi osećamo nešto treće. Tako u našem biću nastaje razdor pri čemu uopšte nismo svesni njegovog uzroka.

Možda najlepši primer Meseca koji je ispunjen, zadovoljan i onog koji je prazan, neispunjen možemo videti u razgovoru Karl Gustav Junga i poglavice jednog američkog plemena.

Poglavica je rekao da oni ne mogu razumeti belce i da misle da su belci ludi. Rekao je da su im usne tanke, nosevi šiljati, lice izbrazdano i izobličeno, dok su njihove oči koje stalno nešto traže ukočene. Takođe je rekao da su belci uznemireni i nespokojni. Američki starosedeoci nikako ne mogu razumeti šta je to što belci žele.

Kada je Jung upitao zašto misli da su belci ludi, poglavica je odgovorio zato što kažu da misle svojom glavom.

Zbunjeni Jung je upitao čime bi trebalo da misle, a poglavica je pokazao na svoje srce rekavši da oni, američki starosedeoci, misle njime.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s